Учење читања: шта наука каже о методи

Пресуда изграђена на 38 експеримената

Извештај Teaching Children to Read објављен је у априлу 2000. Када је реч о декодирању, преглед литературе просејао је 1 373 студије објављене од 1970; 38 је задовољавало методолошке критеријуме панела, довољно за 66 поређења између група ученика. Свако поређење супротставља систематску наставу повезивања слова и гласова неком другом приступу (National Reading Panel, комплетан извештај, 2000).

Резултати овог дела објављени су 2001. у Review of Educational Research, а потписују их Linnea Ehri, Simone Nunes, Steven Stahl и Dale Willows: просечан ефекат од 0,41 стандардне девијације, измерен на крају програма (Ehri et al., 2001). Стандардна девијација служи као јединица поређења између интервенција; панел тај ефекат назива умереним.

Тих 38 студија обухвата ученике од око 5 до 12 година, углавном у редовном разреду, са тестовима пре и после (National Reading Panel, 2000). Неколико проучаваних програма раширено је у англосаксонским школама, попут Jolly Phonics или Reading Mastery.

Шта декодирање даје, а шта не

Иза просека од 0,41 појединачне мере варирају. Добици су највећи на правилним речима, 0,67 стандардне девијације, и на псеудоречима, тим низовима слова без значења, 0,60. Разумевање прочитаног расте за 0,27, читање наглас за 0,25, обе вредности више од нуле (National Reading Panel, 2000).

Панел наводи и један услов: програми који се држе само повезивања слова и гласова, без примене у пракси, дају мали ефекат; циљ остаје читање текстова (National Reading Panel, 2000). Код старијих ученика, напредак у декодирању не прати значајно побољшање разумевања.

У разреду то даје два повезана дела: експлицитну наставу кода и његову употребу у текстовима које ученици читају и пишу.

Рани почетак удвостручује ефекат

У вртићу и у првом разреду основне (CP), просечан ефекат достиже 0,55 стандардне девијације; пада на 0,27 када настава почне тек после CP (National Reading Panel, 2000). Извештај закључује да је боље почети рано и наставити две до три године.

Панел је упоредио и формате рада. Индивидуално подучавање показује 0,57 стандардне девијације; рад са целим разредом остаје на 0,39. Разлике међу овим форматима нису статистички значајне (National Reading Panel, 2000).

Систематска настава у разреду, држана две до три године, даје дакле ефекат упоредив са индивидуалним подучавањем (National Reading Panel, 2000). Посебан програм није потребан да би се почело.

Прво ученици у тешкоћама

У поређењима разврстаним по социјалном окружењу, ефекат је највећи код деце из неповољног окружења: 0,66 стандардне девијације, наспрам 0,44 код деце из просечног окружења (National Reading Panel, 2000). Код деце уочене као слаби читачи, настава јасно побољшава читање речи; добици у раду са текстом су мањи.

Синтеза Burns, Duke и Cartwright, објављена у School Psychology 2023. године, поново је анализирала 333 студије из 26 метаанализа: код ученика којима читање иде тешко, интервенције декодирања спадају у врх табеле, са медијаном ефекта од 0,48 на разумевање или резултате читања. Код просечних читача исти ефекат пада на 0,19.

План подршке може се ослонити на ове бројке: систематско декодирање прво, већ од вртића, за најслабије ученике.

Шта ти бројеви мењају у школи

Извештај препоручује да се настава декодирања уведе у вртићу и у првом разреду основне (CP), за све ученике, и да траје две до три године (National Reading Panel, 2000).

Панел тражи и да сваки програм обезбеди тестове за наставнике, како би се уочила деца којима је потребна додатна систематска настава (National Reading Panel, 2000).

Четири месеца до годину дана после краја програма, ефекат праћења пао је на 0,27, наспрам 0,51 на крају обуке (National Reading Panel, 2000). Право читање, које потом следи, одржава тај напредак.

Извештај, уосталом, оставља отворена питања: идеалну дужину часа, број веза које треба обрадити у току године. Те одлуке припадају наставничким тимовима.